29. XI. 1448., Kruščica kod Klisa

 Najprvo dužan sam Petretu Čipkoviću / u Trogir sto libar i dvadesetь a dužan sam Vukašinu junaku momu dvanadeste libar, a dužan samь Ɉakovu Žilici star pšenice, / a dužan sam Dmini, nevisti Brajka Mačica, devet libar. Ti duzi da se plate najpri iz moga dobra, a za dušu moju da se / razdili ubozim pratež moĵa, a posniku momu dom Grguru da se dadu služiti kantamise za moju dušu, i da mu se dadu dva / stara pšenice i dvi kaci masta. A to što je imanьĵa plemenšćine moje, što sam kupil za moje pineze od Radoslava / Boguvidića pod Klisom i na Dugopolji, ono vse ostavljam materi mojoj Velislavi, da se ob onome hrani za života svoga / i spomina dušu moju, a nakon sebe činju ju voljnu vsim onim kupom, ča sam kupio od više rečenoga Radoslava / Boguvidića, da je mati moja